Jacquelline’s Blog

Zateklo me jutro nespremnu. Ram za snove prazan Utekli su snovi od sivila dana. Tuđe usne brišu trag mog tela, a samo jastuk zna koliko je suza Teška moja bol. Pokušavam da pobegnem Užeglom mirisu nadanja Da će se vratiti život U maleni plavičasti ram.

Načiniš korak napred Da bi bolje vido budućnost. Još jedan… I tu si, pred vratima nepoznatim. Strepiš i pitaš se šta se krije iza njih. I tražiš po džepovima duše zaturene ključeve zlatne, i prisećaš se čarobnih reči davno šapnute lozinke. A sam si ih jednom sakrio, sklonio od nadolazećih strahova, na sigurno mesto, samo [...]

Nada je tihi ubica. Želiš. Očekuješ. Nadaš se. Sanjaš . Prizivaš. Moliš. Patiš. Nade nestane A ti pretužan umireš.

Možda si ti sreća za mene. A ja u živom blatu nesreće, Ne smem da se pokrenem, Da se ne bih dublje zakopala. Možda si ti budućnost za mene. A ja još od konca prošlosti Pletem mrežu svoje tuge. Možda si ti moje sunce. Ali mesec je moj vladar, I ja nemam hrabrosti …da pobegnem.